Jedan od najstarijih i najvoljenijih hotela u Beogradu – hotel Moskva, ove godine proslavio je 115. rođendan. Ovaj grandiozni hotel, sa svojom prepoznatljivom žuto-zelenom fasadom i velikim prozorima koji gledaju na Terazije, svakako je jedan od simbola Beograda i obavezna tačka za svakoga ko želi da istinski upozna beogradski duh i način življenja.

Zidovi ovog hotela odišu tradicijom i istorijom, svedoci su mnogih zanimljivih priča i događaja, a u njemu su trag ostavili brojni velikani.

Od 1968. godine, hotel Moskva je pod zaštitom je države kao jedan od najznačajnijih spomenika kulture grada Beograda.

A kako je sve počelo? Istorija hotela Moskva

Izgradnja hotela Moskva počela je davne 1905. godine, nakon što je direktor Srpskog brodarskog društva Svetozar Vukadinović, odlučio da u Srbiju dovede osiguravajuće društvo iz Rusije i na mestu gostionice Velika Srbija na Terazijama podigne velelepno zdanje. Pomoć je dobio od osiguravajućeg društva Rosija, koje je podržalo njegovu ideju i raspisalo konkurs za izgradnju. Na konkursu je pobedu odneo državni arhitekta kraljevine Srbije Jovan Ilkić, dok je izgled fasade izmenjen i delo je petrogradskog arhitekte Pavela Karlovič Bergštresera.

Za izgradnju ovog zdanja u ruskom secesionističkom stilu korišćen je najbolji materijal – crveni granit kojim je obložena fasada do prvog sprata dovezen je čak iz Švedske, a keramičke pločice i ukrasi rađeni su u Pečuju u čuvenoj fabrici porcelana porodice Žolnaj. Zanimljivo je da se u fabrici Žolnaj još uvek čuvaju originalni kalupi  pomoću kojih su izlivene pločice i koji su korišćeni za izlivanje novih pločica 2011. godine kada je rađena restauracija fasade.

Fasadu su krasili i ornamenti zelene boje, kao i skulpture Žena sa tri deteta i alegorija Glorifikacija Rusije koja slavi Rusiju kao privrednu i pomorsku silu.

Unutrašnjost je bila raskošna, kitnjasta, sa elementima klasicističkog stila. Na zidu naspram glavnog ulaza nalazi se kompozicija Vilinska zemlja (Persifalov san) Paje Jovanovića, koja predstavlja tumačenje sukoba između vrline i poroka – Persifal predstavlja snagu i odlučnost dok senzualna ženska tela predstavljaju izazov u savladavanju samog sebe.

U zgradi hotela Moskva nalazio se prvi električni lift, takozvana uspenjača, zgrada je imala električno osvetljenje i parno grejanje. U sklopu zdanja, pored hotela sa 40 soba, nalazile su se i kancelarije osiguravajućeg društva Rosija, kao i kafana i restoran sa terasom koji je služio specijalitete srpske i francuske kuhinje.

Kada je izgrađena ova zgrada je potpuno izmenila siluetu Beograda i utvrdila njegovo mesto na mapi evropskih metropola. Hotel Moskva je otvorio kralj Petar I Karađoređević lično. Svečanost otvaranja izvedena je iz dva dela. Na pravoslavnu Novu godinu 14. januara 1908. godine, kralj Petar I Karađorđević je svečano otvorio palatu Rosija sa gostionicom Moskva, a 3 dana kasnije, 17. januara 1908. priređeno je svečano otvaranje za javnost uz koncert Kraljeve garde.

Ubrzo je kafana Moskva postala omiljeno okupljalište beogradske elite, kako političke i poslovne, tako i intelektualne i umetničke. Kosmopolitski duh je zaživeo i ljudi su dolazili u kafanu Moskva da uživaju u najboljim stranim vinima i pivima, u francuskim specijalitetima i bečkoj muzici, u kolačima i beloj kafi sa kremom.

Hotel Moskva je preživeo mnogo – bio je oštećen u oba svetska rata. U Prvom svetskom ratu zgrada je oštećena kada je na njen zadnji kraj pala austrougarska bomba, a veliko oštećenje pretrpela je i u aprilskom bombardovanju 1941. godine. Ipak, hotel je nastavio da živi i da bude centar beogradskih dešavanja i stecište brojnih velikana.

Slavni gosti hotela Moskva

Kroz njega su kao gosti hotela prošle mnoge znamenite ličnosti – glumci, pisci, političari, umetnici… Svoj trag u hotelu ostavili su velikani kao što su Indira Gandi, Ričard Nikson, Gari Kasparov, Žan-Pol Sartr, Alfred Hičkok, Roman Polanski, Robert De Niro, Kirk Daglas, Mila Jovovič, Lučano Pavaroti, Rej Čarls i mnogi drugi, čije slike danas krase hodnike hotela.

Predsednički apartman hotela Moskva krase originalni komadi nameštaja sa dvora srpske dinastije Obrenović, a apartman nosi ime Alberta Ajnštajna, koji je u njemu odsedao sa suprugom Milevom Marić. Impresivno, zar ne?

I kafeterija hotela je bila stecište brojnih poznatih umetnika koji su voleli da svoje dane provode u predivnom ambijentu. Stalni gosti bili su Nikola Pašić, koji je uvek ostavljao bakšiš od pola dinara, kao i Branislav Nušić koji je na drugom spratu hotela predsedavao Srpskim novinarskim udruženjem. Vasko Popa ovde je ispijao omiljeno vino „kavadar“ od pola četiri do šest sati po podne, a Stevan Sremac koji je predavao u jednoj od beogradskih gimnazija je navodno prilagodio svoj raspored predavanja kako bi mogao duže da spava nakon kasnih zabava u kafani hotela Moskva. Naš nobelovac Ivo Andrić u kafeteriji hotela Moskva imao je svoj sto za kojim je sedeo sam i pio domaću kafu sa ratlukom. Nakon što je 1961. godine osvojio Nobelovu nagradu za književnost, u želji za više privatnosti, promenio je svoj sto i odabrao drugi, intimniji, na galeriji kafeterije hotela Moskva.

Moskva šnit

Posebno mesto u priči o hotelu Moskva zaslužuje i jedna poslastica nastala baš ovde – Moskva šnit. Nezaobilazno zadovoljstvo za svakog ko poseti kafeteriju hotela, i dalje se priprema po originalnoj recepturi koju možete pronaći samo u ovoj poslastičarnici. Seckane višnje i sočni ananas uronjeni u bogati šamponez krem, sa korom od hrskavog badema čine prepoznatljiv ukus ovog kolača, čiji recept pripada hotelu i koji se ljubomorno čuva kao stroga tajna.

Sve je počelo 1974. godine kada je u okviru hotela Moskva otvorena poslastičarnica po ugledu na bečke poslastičarnice. Uprava hotela je želela da osveži svoj asortiman novim poslasticama sa originalnim recepturama i za to angažovala beogradsku poslastičarku Anicu Džepinu, koja je dobila zadatak da napravi kolač koji će biti nov, drugačiji i izdvojiti se po ukusu od tadašnjih slatkiša. Tada je ona osmislila ovaj lagani, voćni kolač, koji je odmah osvojio simpatije gostiju hotela i koji je postao ponos hotela Moskva i prvi slatki brend Beograda.

Iako se danas u poslastičarnici Moskva može probati još različitih kolača po originalnoj recepturi, Moskva šnit je i dalje najpopularniji izbor gostiju. Dnevno se u poslastičarnici pojede 200 do 300 parčića ove torte, a preko 1.000 celih torti se isporuči u toku meseca na razne adrese. Priča se čak da je 1999. godine jedan beogradski advokat za proslavu rođendana svog sina poručio Moskva šnit tortu od 100 kilograma.

Hotel Moskva danas

I danas je hotel Moskva jedna od najimpresivnijih zgrada u Beogradu. Nakon restauracije koja je trajala 4 godine i završena 2013. godine ponovo blista punim sjajem, ali istovremeno odiše duhom i elegancijom starog Beograda.

Pored luksuznih soba i apartmana, kultne kafeterije i restorana “Čajkovski”, hotel poseduje i četiri banket sale, kao i savremeni SPA centar. Hotel poseduje 4 zvezdice i zadovoljava najsavremenije visoke hotelske standarde, uz duboko poštovanje prema svojoj tradiciji i istoriji.

Smešten na centralnoj lokaciji gde se ukrštaju Terazije i Balkanska ulica, idealno je mesto odakle možete otkrivati Beograd i brzo stići do svake gradske znamenitosti.

Možete uživati u komforu i udobnosti soba u kojima su uživali i mnogi velikani, ili se opustiti uz popodnevni čaj i parče Moskva šnita u kafeteriji hotela uz zvuk klavira. U letnjoj sezoni otvorena je i velika bašta kafeterije koja se nalazi na Terazijama i gde možete zauzeti mesto u “prvom redu Beograda” i uz piće posmatrati užurbani život grada.